U SRCU EVROPE

Nadežda Radović

U SRCU EVROPE


Godina izdavanja: 2012
215 stranica
meki uvez
ISSN 18473067
Cijena:

Nadežda Radović, filozofkinja, publicistkinja, novinarka, spisateljica, urednica, mirovnjakinja, profesorka… kojoj je u kolekciji Mirovne sveske (urednica Shura Dumanić) objavljen zbornik radova, dugo je prisutna, i na sceni i u senci, na ovim prostorima širim i dubljim od Zapadnog Balkana. Svojim tekstovima, koji nikog ne ostavljaju ravnodušnim, prešla je geografski prečnik njihov i probudila mnoge savesti, svesti i trome misli našeg regiona (Danas,13.12.3013. Beograd).

BEATE NIEMANN – JEDAN PUT (i jedan primjer)

(Nadežda Radović)

U bioskopu Rex ovih dana se već treći put pred punom salom prikazuje film „Dobar otac - optužnica ćerke“ autora Joaša Tatarija. Prvoj projekciji, 20. oktobra, prisustvovala je i razgovarala s publikom Beate Niemann bez koje ovog filma ne bi ni bilo. Smirena, razložna, odlučna da se ne zaustavi ni pred najbolnijim pitanjima, Beate Niemann je u Beogradu otvorila novu, nama tako potrebnu perspektivu pomirenja.

Beate je kćerka zloglasnog Bruna Sattlera, šefa Gestapoa u Beogradu, direktno odgovornog za ubistva jevrejskih žena i dece iz logora na Starom sajmištu. Rodila se u Berlinu 1942. godine u kući koju je njen otac oteo jevrejskoj porodici Leon, u vreme kad je isti taj čovek pedantno organizovao u kamionu dušegupki likvidaciju Jevreja zatočenih u logoru Staro sajmište. Imala je pet godina kad je kagebeovcima otkrila da je njen tata kod kuće. Dugo je sebi predbacivala da je izdala sopstvenog oca. Živela je u uverenju da njen otac nepravedno sedi u zatvoru. Njegov neposredni nadređeni, šef Gestapoa cele okupirane Srbije - Emanuel Schäfer posle tri godine pušten je iz zatvora u Zapadnoj Nemačkoj. Bruno Sattler je umro (po svoj prilici je bio likvidiran) 1972. u zatvoru u Istočnoj Nemačkoj.

Po padu Berlinskog zida Beate je krenula da traži pravdu za svog oca. I otkrila ko je bio Bruno Sattler. Ko zna koliko ljudi je otkrilo ili moglo otkriti ko su im bili roditelji, ali ili nisu hteli da se suoče sa mračnom prošlošću svojih najbližih ili su pri prvom otkriću ustuknuli, da ih zločini njima bliskih ljudi ne dotaknu, zaprljaju, izoluju, unesreće. Upravo zbog te logike se zlo u istoriji neprestano ponavlja.

Beate Niemann se suočila. Iščitala je zapisnike sa saslušanja, istražila arhive u kojima su pohranjeni dokazi o zločinima. Išla je tragom njegove karijere i zatočeništva. Stigla je i do Beograda, obišla mesta zločina, razgovarala sa istoričarima, arhivistima, sa Ljiljanom Đorđević, jednom od dvoje jevrejske dece koja su preživela logor Staro sajmište, čiji otac je ubijen u kamionu dušegupki. I nama koji svakodnevno prolazimo pored Doma vojske, Beate je otkrila da je kamion dušegupka bio parkiran baš u dvorištu tog doma. Zlokobna sećanja grada sakrivaju nečitke, jedva vidljive ploče. Mnogo snažnije od te ploče odjekuju Beatine reči: „Šta je tražio u ovom gradu čije pismo ne umem ni da pročitam?“

Iako je pomno tragala po zapisnicima sa saslušanja Bruna Zatlera, nije pronašla nijednu reč njegovog kajanja. Iz zapisnika sa saslušanja shvatila je da je islednike u istočnonemačkim zatvorima mnogo više od zločina i krvavih tragova Bruna Zatlera interesovala mreža njegovih doušnika (ko su bili njegovi u njihovim redovima). Žrtve su ostale žrtve i u istrazi.

Beate Niemann je svela svoje račune. „Jedina uteha mi je da je umro u zatvoru, da je do kraja života plaćao za ono što je učinio.“ Nije mu oprostila. Kaže da na to nema pravo. „Oni koji imaju pravo da oproste su mrtvi. Za njega nema oprosta.“

Prošavši kroz arhivirani pakao nacističkog ludila i zločina Beate je postala osetljiva na reči, logiku, geste. Nakon demonstracija protiv zataškavanja ratnih zločina u Berlinu, Beate odlazi u policijsku stanicu da raspravi sa mladim policajcima i policajkama šta znači i kakve posledice je imala rečenica „naređenje je naređenje“. Sa filmom obilazi škole i razgovara sa mladim ljudima o putu koji je prošla suočavajući se sa onim što su učinili njeni otac, majka, sestre. Ohrabruje ih da istraže šta su radili njihovi dedovi i bake, zašto su ćutali njihovi očevi i majke. Put Beate Niemann čeka sledbenike/sledbenice. Da li smo pitali naše bake i dede, očeve i majke šta su radili u Drugom svetskom ratu, u „poraćju“, znamo li šta su videla naša braća i sinovi na ratištima devedesetih?

*Nadežda Radović: Put Beate Niemann (U potrazi za ocem), Objavljeno u knjizi „U srcu Evrope” (ed. Mirovne sveske 6), ShuraPublikacije , Opatija 2012.
*Original knjige Beate Niemann “Mein guter Vater”:
http://metropol-verlag.de/produkt/niemann-mein-guter-vater/

https://www.danas.rs/nedelja/tri-zive-jele/

https://blog.dnevnik.hr/knjigoljub/2013/12/1631720334/nadezda-radovic-u-srcu-evrope-shura-opatija-2012.html

Adresa

Shura Publikacije
Pobri, Ulica Dragi 22
51 211 Matulji - Opatija
Hrvatska

Kontakt

Email: shura.publications@gmail.com
Mob: +385 (0)92 110 55 11
Tel: +385 (0)51 70 91 29

";